Правила за родитеље

ПРАВИЛА – РОДИТЕЉИ

 

ЗАДАТАК ПРАВИЛА ЈЕ ДА РЕГУЛИШУ ОДНОСЕ И ШТИТЕ ОД:

ПОВРЕДЕ ДРУГИХ
ПОВРЕДЕ ИМОВИНЕ
ПОВРЕДЕ ОСЕЋАЊА

ПРОЦЕС ДОНОШЕЊА ПРАВИЛА

  • Вазно је да сви знају шта се од њих тачно очекује
  • Захтеви о жељеном понашању треба јасно да се дефинишу-почети од онога шта не желимо и преформулисати у оно што желимо.
  • Усмеравати децу у жељеном правцу (дати упутство,обучавати, одржавати правац–вођени дијалог)
  • Помоћи деци да избегну неуспехе
  • Помоћи деци да схвате смисао света који их окружује (систем функционисања и општа правила понашања)
  • сви постају одговорни за своја понашања
  • пружамо деци модел прихватљивог понашања (деца воле да задовоље наша очекивања јер им то даје осећање сопствене вредности)
  • унапређујемо однос са децом кроз примену позитивног усмеравања
  • упознајте могућности и ограничења у раду са децом,
  • задајте деци ситуације у којима се добро сналазе пре него оне у којима су неуспешна
  • доношење правила је процес- могу мењати и допуњавати када је потребно

 

ТЕХНИКЕ ДОНОШЕЊА ПРАВИЛА

  • применити позитивне примере – сугеришемо прихватљиве начине понашања
  • Уместо не пењи се на столицу – столице служе за  седење
  • научите децу одговарајућем понашању унапред – дајте им сугестије или одговоре
  • понудите деци онолики број могућности колико су устању да прихвате(вишеструки избор)
  • скрените деци пажњу на неке друге активности као замену за активност којом ометају или праве проблеме
  • охрабрите и похвалите пожељно понашање
  • дајте деци јасне поруке за свакодневне рутинске активности које желите да деца препознају и свакодневно примењују
  • унапред планирајте и реагујте пре појаве могућих проблем ситуацијана основну својих ранијих искустава и запажања  у раду са вашом децом.
  • поставите услов примене позитивних и применљивих правила која се односе на реалне ствари
  • сва донета правила морају да буду забележена и истакнута на видном месту.
  • боље је имати 5 јасних правила него 15 нејасних и недовољно применљивих.

 

УМЕСТО ЗАКЉУЧКА

 

  • Добро правило:
  • Формулише се јасним и једноставним терминима
  • Треба исказати позитивним речима
  • Говори детету шта треба да ради, а не шта не треба.
  • Правило мора бити применљиво:
  • Правила морају бити донета заједнички
  • Правила мора да се односе на реалне ситуације
  • Листа  правила мора да буде што краћа, а употребљива.
  • Најважније је бити доследан у примени донетих правила
  • Постављање правила без њихове примене јесте горе него да не постављамо

 

РЕСТИТУЦИЈА – РОДИТЕЉИ

ОСНОВНЕ ИДЕЈЕ

РЕСТИТУЦИЈА ЈЕ

поступак поправљања учињене штете,
Тежиште није на кривици због направљене грешке већ  на проналажењу конструктивних решења у поправљању направљене грешке или штете

 

ОСНОВНО ПИТАЊЕ РЕСТИТУЦИЈЕ

ШТА ЋЕШ ДА УРАДИШ ДА БИ ПОПРАВИО ГРЕШКУ КОЈУ СИ НАПРАВИО?
ДОБРО ЈЕ РЕЋИ “ИЗВИНИ” ЈОШ БОЉЕ ЈЕ ПОПРАВИТИ ГРЕШКУ

 

КРЕАТИВНА РЕСТИТУЦИЈА

  • Развија способности решавања проблема
  • Проналазиразличите начине за решавање проблема
  • Води рачуна о утицају негативног понашања

 

НАЧЕЛА РЕСТИТУЦИЈЕ

  • свакоможе да начини грешку,
  • грешке су нормалне,
  • људски је грешити
  • људи знају када су погрешили,
  • и врло мала деца разумеју када направе грешку
  • критиковање (критицизам) потпомаже развијање одбрамбеног понашања
  • људи ће се понашати боље уколико знају да на њих гледамо као способне, одговорне и спремне на промену
  • ако људи верују у реституцију и спроводе је неће морати да лажу или крију своје грешке

ЗАДАЦИ РЕСТИТУЦИЈЕ

  • Трагање за решењима тако да буду уважени сви актери ситуације
  • Избегавати
  • Критику/критицизам
  • Морализацију
  • Окривљивање

 

КАРАКТЕРИСТИКЕ РЕСТИТУЦИЈЕ

  • подразумева напор онога који је показао проблем у понашању да исправи учињено
  • не подстиче поновно проблематично понашање
  • дозвољава да особа која је била оштећена буде на адекватан начин задовољена
  • да начин на који је извршена реституција у одређеној ситуацији буде модел за целу област сличног понашања

 

ДОБРА РЕСТИТУЦИЈА

  • Оштећени ће се осећати боље/задовољније
  • Онај који је направио грешку уложио је напор да би поправио понашање
  • Избегавају се негативна понашања (критиковање/критицизам, окривљивање, љутња, бес)

 

КОРАЦИ У ПРИМЕНИ РЕСТИТУЦИЈЕ

  • поразговарати са дететом које је направило проблем
  • подсетити га на донета правила
  • питати га како намерава да поправи грешку

(реституција треба да има праву вредност а не формалну и површну улогу)

  • ако дете не смисли прави начин реституције родитељму помаже да до ње дође.

 

ШТА АКО СЕ РЕСТИТУЦИЈА НЕ РЕАЛИЗУЈЕ?

  • применити неку од унапред договорених санкција
  • важно је да се увек реагује на кршење договорених правила
  • некад је потребно укључити и помагаче (другови, родбина и др.)